Директор Агенције за рад и запошљавање БиХ Аднан Делић за ФЕНА-у: Очекујемо да у наредном периоду дође до значајнијег пада незапослености



У организацији Министарства вањских послова Босне и Херцеговине и Свјетске академије умјетности и науке (World Academy of Art and Science), у Сарајеву ће 1. јула бити одржана „Конференција о расту запослености - на путу ка опоравку“. Циљ конференције, како су најавили организатори, је указати да незапосленост и економска криза представљају највеће проблеме и опасности с којима се човјечанство данас сусреће.

Тим поводом, директор Агенције за рад и запошљавање БиХ Аднан Делић је у интервјуу Агенцији ФЕНА, коментирајући актуелна кретања на бх. тржишту рада, навео да у Босни и Херцеговини у посљедњих пет до шест мјесеци биљежимо константан пад незапослености, што указује на лагани опоравак тржишта рада и излазак из дуготрајне економске кризе и рецесије.

Он је истакао да је веома значајан и податак да је у периоду од маја 2013. до маја 2014. с евиденција служби за запошљавање запослено више од 100.000 људи, што довољно говори о томе да је у доброј мјери враћено повјерење послодаваца у систем служби за запошљавање.

Делић је појаснио да су разлог за то и одређене реформе унутар служби, али и квалитет програма запошљавања који су више усмјерени ка потребама послодаваца, те да очекују да ће у наредном периоду доћи и до значајнијег пада незапослености, с обзиром на то да су заводи за запошљавање већ извршили репрограмирање средстава која имају на располагању ради покретања јавних радова у држави.

„Наду полажемо и у донаторску конференцију која ће бити одржана 16. јула у Бриселу, гдје ће бити прикупљана средства за обнову и опоравак БиХ, те се надамо да ће бити осигуран значајан дио средстава која ће бити усмјерена у исту намјену, али и за потребе отварања нових радних мјеста у гранама које нису обухваћене јавним радовима“, рекао је Делић.

Говорећи о посљедицама дуготрајне незапослености међу младима на друштво, са чиме се суочава БиХ али и неке европске земље (Шпанија, Грчка, Италија…), Делић је појаснио да је незапосленост младих евидентан проблем у нашем друштву и тај дио популације је дефиниран као „осјетљива група на тржишту рада“. „Разлог за то је управо свијест о томе да дуготрајна незапосленост младих узрокује прије свега психо-социјалне посљедице по те младе људе због немогућности да остваре своја права, да се остваре као људи који стварају приход, стварају породице, да буду активни и равноправни чланови друштва. За економију је то такођер проблем, јер су управо млади људи извор знања, потенцијал за напредак и усвајање нових вјештина, те ресурс у који су послодавци спремни улагати. Због тога и долази до поремећаја у друштву који се огледају у порасту криминала, наркоманије и осталог“, тврди Делић. Додао је да, дугорочно, друштво због такве ситуације може "остарити", јер долази до емиграције младих, до пада наталитета и слично, али да су институције за запошљавање свјесне важности запошљавања младих, па је већи дио средстава намијењених за програме активних мјера усмјерен на младе. Такођер, кроз неке нове програме, у сарадњи с другим институцијама, покушава се повећати запосливост младих кроз унапрјеђење њихових знања и вјештина, њихове спремности да уђу на тржиште рада, да се представе, и да буду активни тражиоци посла.

„Ситуација би сигурно била далеко боља да имамо развијен приватни сектор, односно формиран већи број малих и средњих предузећа која у развијенијим земљама прихватају највећи број младих изашлих из образовног система. Наши млади су добри људи и свакако заслужују да пуна пажња буде посвећена рјешавању њихове тешке ситуације на тржишту рада“, казао је Делић.

По његовим ријечима, тачан податак о дужини трајања незапослености, због непостојања јединственог информационог система тржишта, немогуће је добити. „Такођер, морамо бити свјесни чињенице да велики број особа које су на евиденцијама незапослених ипак остварују приходе у оквиру сиве економије. За квалитетно праћење тог тренда морају се увезати пореске, здравствене и евиденције служби за запошљавање, а уз додатне активности инспекција сигуран сам да би ситуација била далеко повољнија, а подаци мјеродавни“, рекао је Делић. Он је навео да је за отварање нових радних мјеста потребан позитиван пословни амбијент који ће привући потребне инвестиције, јер ћемо само на тај начин незапосленост смањити и ставити је у неке реалне, с другим земљама упоредиве оквире.

„Чињеница је да у држави постоје иницијативе за измјене постојећих законских рјешења којима би био постигнут тај циљ, а постоји и спремност институција да приступе рјешавању тог проблема. Управо из тог разлога од „Конференције о расту запослености - на путу ка опоравку“, која ће окупити најеминентније стручњаке из те области, очекујем да укаже да управо незапосленост узрокована економском кризом представља највећи проблем у нашем друштву“, истакао је Делић. Сигуран је да ће учесници конференције предложити неке иновативне идеје и мјере неопходне за излазак из оваквог стања, као и да ће бити донесени закључци који ће бити укључени у стратегије запошљавања, акционе планове запошљавања, али и у смјернице за рад институцијама у другим областима од којих непосредно зависи степен запошљавања.

Коментирајући упозорења о неусклађености образовног система с потребама тржишта рада, Делић је рекао да је чињеница да она у Босни и Херцеговини постоји. „Ми имамо квалитетне образовне институције и квалитетан кадар, али наставне планове и програме треба континуирано прилагођавати, не само потребама послодаваца, него и савременим трендовима у науци и техници, новим технологијама. Треба образовати кадар за нова занимања, која раније нису ни постојала, а истовремено треба престати образовати кадар који на тржишту рада реално није потребан. Истовремено, послодавци у садашњим увјетима пословања нису способни изразити своје потребе за кадром у неком дугорочном периоду, што би била реална основа за прилагођавање образовног система“, нагласио је Делић.

Такођер, истиче да је потребно измијенити и прописе по којима се признају само формално стечена знања, али не и вјештине, а управо су стручне вјештине које се стичу у неформалном образовању оно што све више интересује послодавце. „Стога, сматрам да уз одређене законске измјене, те уз рад с младима ради информирања о потребама тржишта рада, као и уз модернизацију образовног система, можемо у релативно кратком периоду очекивати далеко боље резултате. Наравно, уз развој малих и средњих предузећа и отварање нових радних мјеста гдје ће млади људи добијати посао“, закључио је Делић.

(ФЕНА)