Одржана прес конференција: Позитивне промјене на тржишту рада у Босни и Херцеговини у 2014. години



У јануару 2014. године у Босни и Херцеговини регистровано је повећање броја незапослених лица за 0,7%, док је од фебруара до јуна број незапослених лица био у опадању. У јуну, јулу и августу дошло је до повећања овог броја, што се може третирати као очекивано, због новопријављених на евиденције ради завршетка школовања, те посљедица мајских поплава. У септембру, октобру и новембру забиљежено је поновно смањење броја незапослених лица и то 0,8% у септембру, 0,1% у октобру и 0,05% у новембру 2014. године.

 

Посматрајући протеклих једанаест мјесеци 2014. године можемо констатовати да је у периоду јануар-новембар 2014. године забиљежено:

 

• смањење броја регистрованих незапослених лица (овај број се у односу на јануар 2014. године смањио за 9.995 лица или 1,8%). У односу на октобар 2013. број незапослених је мањи за 4.155 особа,
• повећање броја новопријављених лица на евиденције незапослених (укупно за посматрани период регистровано је повећање од 1,0% у односу на исти период 2013. године),
• повећање броја запослених лица са евиденција завода и служби запошљавања (у односу на исти период прошле године овај број је већи за 11.181 лице или 13,1%),
• повећање броја пријављених потреба за запошљавањем радника за 14,4% (4.399 захтјева више),
• повећање броја лица којима је престао радни однос за 0,2% (више за 152 особе),
• смањење броја корисника новчане накнаде (у поређењу са просјеком за исти период у 2013. години мањи је за 357 или 2,6%).

 

У 2014. години након дуже времена можемо констатовати одређене позитивне промјене на тржишту рада. Број запослених лица у БиХ у периоду јануар-новембар 2014. године константно је био у порасту како на мјесечном, тако и при годишњем поређењу, док је број незапослених лица од марта 2014. године, по први пут након 2009. године, биљежио континуирано смањење у поређењу са истим периодом прошле године.

 

Број запослених у БиХ у периоду јануар-септембар 2014. године био је у порасту у односу на исти период претходне године (1,5%).

 

Највећи раст запослености у протеклом периоду забиљежен је у секторима административне, помоћне и услужне дјелатности, остале услужне дјелатности, дјелатности хотелијерства и угоститељства, затим прерађивачке индустрије, пољопривреде риболова И шумарства. У периоду јануар-октобар 2014. године број запослених у сектору административне и помоћне услужне дјелатности био је већи за 7,8%, у сектору остале услужне дјелатности за 6,2%, а у секторима хотелијерства и угоститељства за 5,6% и прерађивачке индустрије за 4,6% у односу на исти период 2013. године.

 

Највеће смањење броја запослених лица у истом периоду забиљежено је у секторима трговине на велико и мало 2,3%, грађевинарства 0,9% и финансијске дјелатности и дјелатности осигурања 0,7%, те у јавној администрацији 0,5%.

 

Према резултатима Анкете о радној снази за 2014. годину, у БиХ радну снагу (економски активно становништво) је чинило 1.120.000 лица, док је број неактивних износио 1.445.000 лица. У оквиру радне снаге запослених је било 812.000 и 308.000 незапослених лица.

 

Анкетна стопа незапослености је значајно мања од регистроване и на нивоу БиХ за 2014. годину износила је 27,5%, исто као и у 2013. години.

 

Стопа незапослености била је највиша међу младима старости од 15 до 24 године и износила је 62,7%. Стопа незапослености младих од 15 до 24 године се повећала у односу на 2013. годину за 3,6%.

 

Број активних и неактивних лица који чине радно способно становништво се смањио у односу на 2013. годину за 1,3%. Радна снага – активно становништво смањила се за 1,1%. Број запослених лица мањи је за 1,2%, док се број незапослених лица смањио за 1,0% у односу на 2013. годину.

 

Стопа запослености већа је у односу на 2013. годину за 0,1% и у 2014. години је 31,7%.

 

Према Анкети, полна структура незапослених је: 55,8% мушкараца и 44,2% жена.

 

Образовна структура незапослености показује да највећи удио 68,3% чине лица са завршеном средњом школом, 19,7% су лица са основним образовањем и ниже, док је 12,0% завршило вишу школу, факултет, академију, магистериј или докторат.

 

Детаљније